Napisao Politika sreda, 22 februar 2012 16:53

Scene u kojima vjerski dostojanstvenik sa ahmedijom krstari džipovima Sandžakom i Bosnom u pratnji armije naoružanih ljudi nikoga više u ovim krajevima ne iznenađuju. Svi su navikli na muftiju Muamera Zukorlića i njegovo obezbjeđenje – ili paravojsku, kako njegovu pratnju sve češće nazivaju.

Čak je i odmereni ministar Rasim Ljajić nedavno, očigledno iznerviran muftijinom umešnošću da skrene pažnju na sebe, ovog puta pričom o atentatu, rekao da Zukorlić tom pričom “opravdava svoju paravojnu formaciju, koju predstavlja kao obezbjeđenje, a ljudi se pitaju ko su ti ljudi i čiji su to sve crni džipovi koji ga prate”.

Ljajić, koji je i predsednik Socijaldemokratske partije Srbije, a koga Zukorlić često “proziva”, smatra da je priča o navodnom atentatu odraz muftijine želje za publicitetom, da nema veze sa istinom i da je plasirana kao dio predizborne kampanje.

A za pomenutu sliku muftije, skupih džipova i obezbeđenja ima mnogo je svedoka. Narodni poslanik i predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća Esad Džudžević je kazao: “Bio sam prošle godine na komemoraciji u Srebrenici. Bile su tamo brojne visoke delegacije i državnici iz Srbije, Slovenije, Turske… Sa ubedljivo najbrojnijim obezbeđenjem i kolonom džipova došao je muftija Zukorlić. To je prosto bolo oči. A to je redovna slika u Novom Pazaru i svuda gde se Zukorlić kreće”.

Džudžević ističe da se sve to događa bez ikakvih odgovora onih koji brinu o bezbjednosti, pa on ima utisak da država prećutno žmuri pred tom pojavom.

I generalni sekretar Sandžačke demokratske partije Mirsad Jusufović na priču o tome da, kako mnogi ističu, Zukorlić ima svoju privatnu paravojsku, gleda kao na opštepoznatu.

“To je posao države da procjeni i da preduzme odgovarajuće mjere. Pošto država ne čini ništa na tom planu, onda postaje jasno na čijoj su strani pojedinci iz određenih državnih institucija”, kazao je Jusufović.

Zukorlić je nekoliko puta sva pitanja o paravojsci i preglomaznom obezbjeđenju odbacivao kao “običnu glupost”. Policiju je više puta u prethodnih nekoliko godina prozivao kao pristrasnu, optužujući je za torturu i ugrožavanje prava Bošnjaka, i zaključivao da joj ne vjeruje “jer ni ona njemu ne vjeruje”. U jednoj televizijskoj emisiji je istakao da o njegovoj bezbjednosti brine posebna agencija, pa se on ne pita koliko će ljudi da ga čuva i u kojem automobilu će da se vozi. O tome, rekao je, brine ta agencija.

Portparol IZuS (Islamske zajednice u Srbiji) Samir Tandir je odbio da  komentariše postojanje muftijine “paravojske” i brojnost ljudi u njegovom obezbjeđenju.

“Zbog bezbjednosti muftije o tom pitanju ne mogu da govorim”, kategoričan je bio Tandir.

U Novom Pazaru je javna tajna da ljudi iz najbližeg okruženja muftije Zukorlića pripadaju agenciji za fizičko-tehničku zaštitu “Berk”. Upućeni tvrde da je vlasnik te agencije muftijin brat Muhamed Zukorlić. I ovu agenciju bije glas kao i mnoge druge slične agencije u Srbiji – da je deo zakonom neregulisane “vojske” od nekoliko desetina hiljada ljudi sa oružjem, bez jasnih nadležnosti.

Da je muftija Zukorlić okružen sopstvenom paravojskom zbog sopstvene nečiste savjesti tvrdi i direktorka NVO “Urbanin” Aida Ćorović. I ona smatra da “država dozvoljava Muameru Zukorliću da se ponaša kao histerično razmaženo dijete”.

“On ima svoju paravojsku, svoju streljanu, svoje kriminalce, sa kojima se tali, prijeti kome hoće, zauzima šta mu se svidi, a država ćuti. Kad običan čovek napravi običan prekršaj, odmah biva procesuiran i to je u redu. Ali nije u redu da se protiv Zukorlića i njegovih ljudi podnese više od 50 prijava i da nijedna ne bude procesuirana. Onda naravno da Zukorlić svaki naredni put ide korak dalje i traži sve više, da bi na sebe skrenuo pažnju”, kazala je Ćorovićeva.

Ukazujući da Zukorliću svakako odgovara ovakav publicitet, Ninoslav Krstić, predsjednik Foruma za bezbjednost i demokratiju, navodi da muftija samo vešto koristi ono što i vlast radi. Tom pribegavanju pričama da im je život ugrožen političari su skloni, a tu spada i Zukorlić, bar od 2000. godine i to je postalo naš politički folklor. Takve priče kod “običnih” ljudi stvaraju utisak da se određeni pojedinci bave vrlo važnim poslovima pa im je, eto, zbog toga život ugrožen.

Onda i veliko obezbjeđenje oko muftije služi da se potkrepi ta slika o njegovoj ugroženosti. Po zakonu, ako je nečiji život ugrožen, posebno ako je javna ličnost, nadlježne službe i bez njegove saglasnosti mogu da mu dodijele obezbeđenje. A čim država ne reaguje, ukazuje Krstić, znači da se procenjuje da ne postoji nekakva velika opasnost ni po muftiju ni po državu. Možda se, kako dodaje, procenjuje i da Zukorlić sebi nanosi štetu tim ratobornim izjavama, pa ga puštaju da sam sebi smanjuje broj sledbenika.

“U svakom slučaju, mislim da u ovom trenutku i državi odgovara Zukorlićeva priča. Jer kad se narod zabavlja ovim pričama onda zaboravlja na svoju muku”, istakao je Krstić.

On upire prstom u državu i kada govori o “maniru privatnih obezbeđenja”, jer, kako ističe, država u stvari ne želi da reguliše pitanja raznih agencija za obezbjeđenje. Po nekim procjenama, u njima je angažovano od 50.000 do 70. 000 pod oružjem, a njihovo postojanje i rad nisu regulisani zakonom. Jednostavno, niko im ne brani da se time bave, a u tim agencijama, kako dodaje, postoje časni ljudi kojima je vrlo teško da rade u uslovima bezakonja.

Komentiraj

Ime: Email:  nemoj obavještavatiobavijesti Naslov:   Molim unesite anti-spam kod sa slike.

Komentari

Dodaj Novi Traži RSS

Anoniman   |85.180.16.xxx |2012-03-28 22:02:43 udri muftijo Odgovor 0 0 Powered by !JoomlaComment 4.0alpha3

!joomlacomment 4.0 Copyright (C) 2009 Compojoom.com . All rights reserved."